U istoriji je zabeleženo da su stari Egipćani otkrili materijal pod nazivom papirus, na kome se moglo pisati. Papirus je izrađivan lepljenjem i spajanjem osušenih drški biljke papirus. Za beleženje i čuvanje simbola na papirusu, koristilo se mastilo iz sipe, a kao držalja za prenošenje koristila se šuplja stabljika bambusa ili pero. Kasnije su papir otkrili Kinezi, i on se dalje godinama usavršavao.

Dugo su se poruke pisale ručno na papiru ili na životinjskoj koži. Ručno pisanje je bilo isuviše sporo, posebno ako se želelo napraviti više od jedne kopije. Tako su i knjige pisane ručno na papiru, pa su stoga bile prava retkost dostupna malom broju ljudi. Mnogo godina ljudi su tražili način kako da stvore poruku u jednoj formi (obliku), iz koga će biti moguće proizvesti nekoliko kopija, bez potrebe ponovnog pisanja svaki put kada bi se ukazala potreba.

Sa povećanjem broja zahteva za nekoliko kopija (identičnih primeraka) poruke, započeo je razvoj štamparskih tehnika. Jedan od ranijih pokušaja podrazumevao je upotrebu drvenih blokova, u koje bi se klesanjem ucrtavala ili upisivala željena poruka, što je predstavljalo štamparsku formu. Zatim bi se nanela boja, i poruka odštampala na papiru. Međutim, ova procedura se pokazala neadekvatnom, jer je ucrtavanje poruke bio spor proces. Ovo je zabeleženo kao prvi pokušaj štampe.

Za štampanje su znali Kinezi pre više od 1000 godina. Kineski kovač Pi Šeng je izumeo pokretna slova, izrađivao ih je najpre od pečene ilovače, a onda izrezivao iz drveta ili metala. To umeće je iz Kine preneto u Koreju i Japan.

Johan Gutenberg je zaslužan za početak upotrebe pokretnih metalnih slova, koja su se mogla upotrebljavati i po nekoliko puta. Pokretna slova su se lakše i brže sklapala (oblikovala) u nove poruke, nego ručno oblikovani, rezbareni drveni blokovi.

Gutenbergov slog je bio izliven u kalupu, i to svako slovo posebno. Izvađen iz kalupa, slog se lako mogao slagati ili postavljati u rečii, redove i stranice.

Najstariji oblici štampe su se izvodili na ručnoj štamparskoj presi. U Evropi je 1445. godine počelo umnožavanje štampom sa pokretnim slovima pa se ova godina označava kao godina izuma štamparstva, odnosno početak savremenog štamparstva. Kod južnoslovenskih naroda za prvu štampanu knjigu se smatra Oktoih, koji je štampan 1494. godine u štampariji Crnojevića.

Nakon Gutenbergovog otkrića, štampa se prvobitno odvijala na zaklopnim štamparskim mašinama, u kojima se koristila forma u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću druge ravne ploče. Ovi prvi oblici štampe predstavljaju tehniku visoke štampe.

Pošto je štampa na zaklopnim mašinama postala neefikasna (bilo je teško ostvariti podjednak pritisak na celoj štampajućoj površini), započela je štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem.

Dalje su u istoriji štamparstva obeleženi sledeći događaji.

  • 1610. – prve štampane novine.
  • 1787. – metalna presa za štampanje ( 150 otisaka na sat ).
  • 1796. – pronalazak tehnike umnožavanja ravnom štampom ( litografija ).
  • 1805. – prva mašina za livenje olovnih slova.
  • 1812. – prva štamparska mašina sa mehanizovanim kretanjem ( 400 otisaka na sat ).
  • 1839. – pronalazak fotografije.
  • 1843. – početak proizvodnje papira iz drveta.
  • 1862. – prva rotaciona mašina.
  • 1875. – prva novinska rotaciona mašina za velike tiraže. (Type Design)
  • 1881. – počinje upotreba rastera (autotipije) – repro- dukovanje višestrukih originala, što predstavlja osnovu savremene reprodukcije u svim tehnikama štampe.
  • 1884. – prva mašina za slaganje slova.
  • Razdoblje automatizacije (1900 – 1950)
    – primena fotopostupaka.
    – uvođenje automata za ulaganje i izlaganje tabaka (papira).
    – 1904. – pronalazak ofset štampe.
    – 1930. – prva fotoslagaća mašina.
  • Razdoblje elektronike i kompjutera (od 1950 do danas).